Predstavljamo radove srednjoškolaca nastale u sklopu književnih susreta “Preko rijeka”:
Nakon dana ispunjenog kvalitetnim sadržajima u Stocu, razgovarali smo sa pesnicima. Ispred nas Radmila Lazić, pesnikinja poznata po svojoj feminističkoj poeziji, Dragana Mladenović, pesnikinja čija se poezija najbolje opisuje kao surova, osvešćena i realna, i naravno, Almin Kaplan, koji kroz, na prvi pogled dečju perspektivu, obrađuje ozbiljne teme. Nasmejani, spremni da postavljamo pitanja, u odličnoj atmosferi, razovarali smo o njihovim književnim počecima i književnosti uopšte. Knjige koje su najviše uticale na Radmilu Lazić su “Drugi pol” Simon de Bovuar i “Sopstvena soba” Virdžinije Vulf. Na pitanje da li se svesno opredeljuju za poeziju ili prozu, Almin je citirao Kiša, tvrdeći da je “svaki prozni pisac samo propali pesnik” i ukazujući na to da piše samo zato što u tom trenutku ne čita. Dragana Mladenović nam je poverila da ne može da ne piše poeziju, jer “sve što napiše, pretvori se u pesmu”. “Kada izađe knjiga, ja je prezirem I svaki put kažem-dosta poezije, sad pišem prozu.” Nametnulo se i pitanje školske lektire I onoga što nam se nudi u čitankama, da li sadržaj treba menjati. Zaključak je da bi školsku lektiru svakako trebalo osvežiti.
Naravno, govorili smo I o važnosti književnosti. “Poeziju doživljavam kao prostor slobode”, istakla je Dragana Mladenović, dok je Almina Kaplana književnost na neki način spasila, kako sam kaže: “Da nije bilo knjiga, ne znam da li bih preživeo rat uopšte.” Bili smo podeljenih mišljenja kada smo raspravljali o tome da li je bolje čitati “treš” romane ili ne čitati ništa. Zaključili smo da je ipak najvažnije čitati, a ovaj književni susret je upravo namenjen mladima u cilju popularizacije književnosti, širenja dobrih autora izvan granica i isticanja neophodnosti književnosti u formiranju ličnosti, pogleda na svet i društvo, kao i razvijanja kritičkog mišljenja.