Ranko Čolaković rođen je 1951. godine u selu Medojevići kod Sokoca, ali najbolje godine provodi u Sarajevu, koje napušta ratne 1992. Prije napuštanja grada tu, na Filozofskom fakultetu, diplomirao je opštu književnost i bibliotekarstvo. Nakon što mu je Duško Trifunović davne 1971. objavio prvu pjesmu, imao je pet zapaženih i nagrađivanih zbirki pjesama za odrasle i jednu za djecu, ali nakon rata pravi otklon prema svemu. Živi u mnogim gradovima i mjestima, da bi se na kraju skrasio u selu Krušedol u Sremu.
1974. godine na Slovu Gorčina osvojio je nagradu “Mak Dizdar” za najbolju zbirku poezije u rukopisu.
ДОБРА ЈЕ ДОБРА ДОМОВИНА
патриотизам за почетнике
Добра је
Добра домовина
О што је
Домовина добра
Најквалитетније
Птице певице
По њој певају
Има и јастребова
Препелица и грлица
И квалитетних орлова
И соколова сивих
Добра је
Добра домовина
О што је
Домовина добра
Најквалитетније кише
По њој падају
Најсветлије муње севају
Из најведријег неба
Громови ударају
Најквалитетнији
Ветри по њој хује
Најмириснији цветови цветају
Највредније пчеле зује
Има воде има струје
Добра је
Добра домовина
О што је
Домовина добра
Најквалитетнијим сунцем
У њој смо се огрејали
Најквалитетнијег кисеоника
У њој смо се надисали
Најквалитетнијом водом
У њој смо се појили
Најздравијом храном
У њој се хранили
О каквих смо се
Брда и долина
Каквих смо се планина
Питомина и дивљина
Каквих смо се ископина
Давних постојбина
Каквим смо се рушевина
У њој нагледали
Добра је
Добра домовина
О што је
Домовина добра
Трајна и сигурна
Удобна и економична
На 100 километара
Зачуђујеће мало троши
Добра је
Добра домовина
О што је
Домовина добра
Овако нешто
Требало би
У кућу набавити
НЕШТО ПОЕЗИЈЕ О ТУГИ
Устајали смо рано
И све до заласка сунца
Тихо туговали
Одлазили смо
Иза девет брда
Газили девет вода
На сред пустопоља
Кроз девет тајних врата пролазили
Само да бисмо туговали
Раније него обично
Верне своје љубе
На починак смо испраћали
Само да бисмо
Што више
На миру туговали
Кад су нам бранили
Ноћу смо
Гасили светла
И туговали
У дубокој илегали
Тужни бог
Лично нас је посећивао
Лично је надгледао наше туговање
Истицао значај
Наше туге
Саветовао
Како да се
Још више тугује
Знали смо ми
И зашто
И за кога тугујемо
Наша туга је била
Идеолошки опредељена
Далекосежна
Амбициозна перспективна
Трајна сигурна ургентна
Свима конкурентна
Један наш
Могао је бити тужан
За двојицу других
Неки који су то
На време увидели
Напуштали су
Своје туге
И на нашу тугу
Прелазили
САМЦАТ
Суочен
Заувијек
Да будеш мртав
Одреци се задње жеље
Кажи
Да се деси
То
Што се десити мора
Да се деси у рашчелу
Док ту
Не будеш
Сам
Самцат
Скапаваш
Сам преспаваш
Докле се смрт
Преспавати може
Докле се
Уз црну ријеку
Докле се уз јеку
Приземну и небеску
Шаром земаљским
Потпуно омађијан
Докле се стићи може
Сам
Самцат
Скапаваш
Докле се
То
Може
ВЕЋ 25 ГОДИНА НЕ ПИШЕМ ПОЕЗИЈУ
Већ 25 година
Не пишем поезију
Забележено подвучено
Прекрижено дописано
Опет прекрижено
Понеки стихић
Збрдаздола
25 година сам спискао
Не пишући поезију
Сам самцит
Упустио сам се
У непознато у неистражено
У неизвесно
У неизрециво
У несазнајно
Без узора
Без светлих примера
Голорук
Без најосновнијих оруђа
Којима се већ 25 година
Не пише поезија
Без сазнања о постојању
Разумних бића
Која су игде икада
У људској историји
Предањима ритуалима
Бајањима вештичарењима
Разним окултним радњама
И једанпут
Покушала
Или бар намеравала
Већ 25 година
Да не пишу поезију
Зашто баш ја
Већ 25 година
Не пишем поезијуБило је талентованијих
Познатијих признатијих
Награђиваних и хваљених
Оних
Који нису
У хроничној беспарици
Угледних академских грађана
Из утицајних
Добростојећих породица
Који су имали боље услове
Јаче разлоге
Снажније пориве
Већ 25 година
Да не пишу поезију
Зашто баш ја
Већ 25 година
Не пишем поезију
Можда је неко други
Са више дара
Могао боље
Неко ко је уливао наду
Зрачио оптимизмом
На кога се рачунало
Неко ко је припреман
Да нам са његове стране
Изгреје
Изведри и обасја
Можда је
Баш тај и такав
Сасвим пристојно
Могао
Већ 25 година
Да не пише поезију
Зашто баш ја
Већ 25 година
Не пишем поезију
Можда је неко
Далекосежан и одважан
Који је по први пут
Умео нешто да започне
Што нико пре њега
Није започињао
Који је умео
Да покрене и преокрене
Рашчује и омасови
За собом повуче
Стекне следбенике
И тумаче
Ходочаснике
Можда је тај
Могао емотивније
Промишљеније оригиналније
Тематски разноврсније
Далеко убедљивије
Већ 25 година
Да не пише поезију
Већ 25 година
Не пишем поезију
И нико није рекао
Сретан рад мајсторе
Јеси ли за кафу и ракију мајсторе
Браво мајсторе
Тако се већ 25 година
Не пише поезија
Свака част
Коначно нешто ново
Самосвојно
До сада невиђено
Спасоносно освежење
Напокон
Искра на крају тунела
После оних
Који већ 25 година
Пишу поезију
И нико није рекао
Повукао си јединствен потез
Учинио велики искорак
У напредак у будућност
Окрени се погледај
Колико су иза тебе
Они који су 25 година
Писали поезију
А можда је ипак
Неко рекао
Или је помислио
Лаку је њему
Он већ 25 година
Не пише поезију
Може му се згрнуо је
Намечио се тај
Само тако
У мутном наловио
Узима тај лопатом
Пун је као брод
И његова унучад
Моћи ће
25 година
Да не пишу поезију
А како ћемо ми
Почетак са крајем саставити
Шта ћемо за завет
Роду оставити
И са чиме ћемо
Пред Милоша
Већ 25 година
Не пишем поезију
Понекад
Самом себи кажем
Још си добар
Стари мој
Још се добро држиш
Још си чврст и затегнут
Младолик и лепо преплануо
А већ 25 година
Не пишеш поезију
Погледај
Како изгледају они
Који су 25 година
Писали поезију
Пре неки дан
Сретнем пријатеља
Дуго се нисмо видели
Где си песниче каже ми
Како си
Шта радиш човече
Радиш ли нешто своје
Ново
Радим кажем му
Већ 25 година
Не пишем поезију
Мири Петровићу и свим мојим драгим пријатељима
За успомену и дуга сјећања на наше најбоље сарајевске дане
И још боље ноћи.
Ваљево – Крушедол село, 2010 – 2015.