«Protiv običaja i novčane moći» bio je jedan od prijedloga delegacije časopisa Poesie vivante iz Ženeve upućen nedavnim Journee de Cahrleroi.
Evo kako je taj časopis čini se sam stvorio književni način koji se, počevši u punoj brzini, neodoljivo proširuje po različitim zemljama starog i novog kontinenta.
Ženevski časopis je već, u svakom od prethodnih svezaka i kako bi se na pravi način posmatrao njego karakter «međunarodnog tribunala poezije», preuzeo inicijativu uvrštavanja pjesama različitih autora, tražeći od svojih čitalaca, dobrih prevodilaca, da mu prilože lektorisane verzije na njihovim maternjim jezicima.
Zatim su naišli na izuzetnu avanturu Portret Ptice-koja-ne-postoji, dubokoumnu pjesmu Claude Avelinea, kojeg se, nesumnjivo, dobro prisjetiti zbog onih koji možda slabo poznaju njegov rad:
Od 1950. godine, ova pjesma, tako teška i «nova» kada se radi o njenoj suštini, krenula je svijetom. Najprije, putem slikara koji su «ilustrirali» shvatajući, vodeći se svojom profesionalnom slikom, taj portret bića «koji ne postoji», ali čiji pjesnik im je omogućio da zamisle sve njegove osobine i mogućnosti.
Nakon što je Claude Aveline na taj način ujedinio 105 ilustracija, koje su nadrealistične, figurativne, apstraktne, sveobuhvatne i različitih pravaca, zatvorio se svoju kolekciju i poklonio je Nacionalnom muzeju moderne umejtnosti u Parizu gdje su bile izložene tri mjeseca, u jesen 1963.
Međutim, sudbina njegove pjesme nastavila se na neobičan način. Najprije je prekookeanska elita željela pročitati tu poznatu pjesmu i ilustracije kojima joj je odana počast, u tolikoj mjeri da je izložba putovala godinu i pol iz dvorane u dvoranu, u Sjedinjene Države, zatim u Kanadu.
Nakon slikara i muzičari žele uzeti tu lirsku pjesmu kao temu svojih kompozicija. Tako je nastala pjesma Portret Ptice-koja-ne-postoji . Rodila se baletska izvedba, film, filmovi, crno-bijeli, u boji i na koncu, skulptor Zadkine objavljuje album s osamnaest litografija u boji, dok Kanađanin Etrog izlaže dvije statue na venecijanskom bijenalu i objavljuje drugo izdanje s kompozicijom za svaki stih.
Kolekcija Claude Eveline je nakon Muzeja u Havru otputovala ponovno preko okeana. Po povratku, pod pokroviteljstvom francuske vlade, organizovat će se još jedna izložba koja će krenuti na turneju Evropom.
I Belgija će biti dio te izložbe. Među 105 izabranih portreta, prepoznatljiva su i djela Auguste Berbuto, iz Liegea, talentovane skulptorice čija inspiracija pjesmom Modra rijeka se veoma originalno prenosi na njenu gravuru. Poznata je i kompozicija Charlesa Counhayea.
Sudbina tog magičnog Portreta, koji prelazi ne-biće, razvija se iznova na još upečatljiviji način. Novi album, na velikom papiru, od 105 ilustracija, bit će popraćen sa 105 prijevoda pjesme na 105 jezika ili različitih dijalekata.
Koje djelo, koji mit, moderan ili klasičan je prešao književno nebo, poput tog spontano nastalog meteora i ispunjenog poezijom?
***
Ova odiseja nije još završena. Isto tako spontano nastat će jedna druga s jednom (ali bogatom) pjesmom bosanskog pisca Maka Dizdara, čije ime će se odsada teško zaboraviti.
Začuđujuća slučajnost, možda upečatljiva, aktuelnih kretanja duha, ta pjesma Modra rijeka je nastala na temu -očaj nepostojanja- koja je veoma bliska ideji Clauda Avelina.
Paul Dewalhens prvi je prevodi na francuski i evo njegove neobjavljene verzije:
LA RIVIERE BLEUE
Nul ne sait où elle se trouve
nous en savons peu mais en verité
Au-delà des montagnes, au-delà de la vallée
au-delà des sept, au-delà des huit
Et plus encore et en plus grave
au-delà des épuisés, au-delà des déchirés
Au-delà de l'aubepine, au-delà de l'épine
au-delà du râle de la mort, au-delà du joug
Au-delà de la prédiction, au-delà du doute
au-delà des neuf, au-delà des dix
Encore plus loin et au plus ardu
hors du silence, hors de la nuit
Où pas un coq ne chante encore
ou personne ne tourne encore la tête
Plus obscure et plus imperieuse
au-delà de l'esprit et au-delà de Dieu
Là coule une riviere bleue
large et profonde
Bien large de cent ans
et profonde de mille siècles
Je ne pense à son destin
mystère incommensurable
Il y a une rivière bleue
que tous nous devons traverser
Paul je preveo ovu pjesmu s teksta na holandskom. Ali ona nam je došla na njemačkom ili mađarskom, ili sa srpskog ili italijanskog. Jer je pomenuti pjesnik poznat u zemljama Evrope, istoka i Balkana.
Koji zaključak bismo mogli donijeti iz ova dva paralelna pokreta: da se ista poezija, isti duh proteže potajno među starim narodima kontinenta? I da se spontano nameću, izvan sporih ali odlučnih političkih promjena ili im prednjače?
FRENAY-CID
(La Revue Nationale, mensuel independant de litterature et d'histoire, Robert Merget, avgust-septembar 1970)